39 GODINA OD UBISTVA ČE GEVARE

Navršilo se 29 godina od kada je sin latinoameričkog naroda-nesalomljivi revolucionarni borac Ernesto Če Gevara pao na bojnom polju u Boliviji smrću heroja.

Objavljujemo njegovo poslednje pismo upućeno saborcu i vođi Kubanske revolucije, Fidelu Kastru.

Fidele,

U ovom trenutku se sećam mnogih stvari – kada smo se upoznali u kući Marije Antonije, u Meksiku, kadi si predložio da pođem sa vama, i svih uzbuđenja prilikom pripreme za taj put.
Jednog dana su zapitali koga treba obavestiti u slučaju smrti. Svakako, saznanje o takvoj mogućnosti uticalo je na sve nas. Kasnije smo uvideli da je to realnost, da se u revoluciji pobeđuje ili umire (ako je revolucija prava). Mnogi drugovi su tako i pali na putu ka pobedi.

Danas je sve to manje dramatično jer smo zreliji. Ali, taj trenutak se ponavlja. Osećam da sam ispunio deo svoje dužnosti koja me je vezivala za kubansku revoluciju na njenom tlu, i sada se opraštam od tebe, drugova, tvog naroda, koji je i moj.

Formalno se odričem svih funkcija u nacionalnom rukovodstvu partije, položaja ministra u vladi, čina majora i kubanskog državljanstva. Ništa me više zvanično ne vezuje za Kubu. Jedine veze koje sa njom imam su drugačije prirode. To su veze koje se ne mogu prekinuti kao što se mogu odbaciti funkcije.

Sećajući se svoje prošlosti verujem da sam radio dovoljno časno i odano da bih doprineo pobedi revolucije. Moj jedini ozbiljan nedostatak je što nisam imao više poverenja u tebe od prvih trenutaka u Sijera Maestri i što nisam dovoljno brzo shvatio tvoje osobine vođe i revolucionara.

Proživeo sam veličanstvene dane na Kubi i pored tebe sam osećao ponos što pripadam našem narodu i divnim, a ipak tužnim, danima karipske krize.

Retko je državnik mogao biti brilijantniji od tebe u onim danima. Takođe sam ponosan što sam te sledio bez oklevanja, što sam se poistovetio sa tvojim načinom mišljenja, gledanja i procenjivanja opasnosti i principa.

Drugi narodi traže moje skromne snage. Ja mogu da činim ono što je tebi uskraćeno zbog tvoje odgovornosti glave i vođe Kube. I došlo je vreme da se rastanemo.

Želim da se zna da to činim sa osećanjem u kojem se mešaju radost i tuga: ostavljam ovde svoje najčistije nada graditelja, i moje najdraže koje toliko volim. Ostavljam i narod koji me je prihvatio kao sina. To mi teško pada. Na nova bojna polja nosim veru kojoj si me ti naučio, revolucionarni duh mog naroda, osećanje da ispunjavam najsvetliju dužnost: da se bori, protiv imperijalizma ma gde on bio.  To ublažava i isceljuje i najdublje rane.

Izjavljujem još jednom da oslobađam Kubu svake odgovornosti sem one koja proizilazi iz njenog primera. Ako me poslednji čas zatekne pod nekim drugim podnebljima, moje poslednje misli biće upućene ovom narodu, a posebno tebi. Zahvalan sam ti što si me učio, zahvalan sam ti na primeru, i pokušaću da budem dosledan do krajnjih konsekvenci svojih postupaka.

Uvek sam bio identifikovan sa spoljnom politikom naše revolucije. Ja ću to i dalje biti. Ma gde se našao, osećaću odgovornost što sam kubanski revolucionar i tako ću se ponašati.

Nije mi žao što svojoj deci i ženi ne ostavljam nikakvo materijalno bogatstvo. Srećan sam što je tako. Ništa i ne tražim za njih, jer znam da će se država pobrinuti za njihovo izdržavanje i školovanje.

Voleo bih da tebi i našem narodu u ovom trenutku kažem mnogo toga, ali osećam da je nepotrebno. Reči ne mogu izraziti ono što bih hteo da obe iskažu, a smatram da ne vredi frazirati.

Stalno napred ka pobedi. Domovina ili smrt.
Grlim te revolucionarnim žarom.
Če

VEČE SOLIDARNOSTI SA KUBOM

U prepunoj sali «Novi svet» u Nemanjinoj 34, u Beogradu, Srpsko-kubansko društvo prijateljstva «Ivo Lola Ribar-Če Gevara» održalo je veče solidarnosti i podrške Kubi.

Ovoj manifestaciji prisustvovali su predstavnicima kubanskog Instituta za međunarodnu saradnju i ambasade Kube u Beogradu. Na manifestaciji su između ostalih govorili predsednik Srpsko-kubanskog društva "Ivo Lola Ribar-Če Gevara" Petar Šušnjar, kao i potpresednik društva Marijan Kubik.

Beograd, 4. 10. 2006. god.

APEL EVROPSKE KORDINACIJE KOMITETA "SLOBODA ZA PETORICU"

Dragi prijatelji,

Događaji koji su se desili pre pet godina 11. septembara su nas duboko potresli. Izražavamo iskreno žaljenje za svim žrtvama i  njihovim porodicama i najoštrije osuđujemo ovaj čin terorizma. Upravo to je razlog zbog kog je našu pažnju privukao  slučaj ovih pet Kubanaca: Herardo Ernandes, Ramon Labanjio, Fernando Gonsales, Rene Gonsales i Antonio Gerera.

Narod Sjedinjenih Država ima pravo da se brani od terorizma, ali mi smatramo da to isto pravo ima i Kuba. Zbog toga se nadamo da razumete neophodnost da Kubanski narod učini isto.

Dobro je poznato da od 1960 anti-kubanska teroristička grupa deluje u  Majamiju sa namerom da organizuje napade na Kubu. Ova grupa koristi sve  metode protiv naroda Kube uključujući i ubistva civila,  bombaške napade i druge vidove terorističke agresije. Čak su  i građani Amerike bili žrtve ovih napada. Naravno, Kuba  pokušava da spreči takve napade na svojoj teritoriji. U  prošlosti, FBI je odbijao sve vidove saradnje sa kubanskom vladom po  tom pitanju. To je razlog zašto je Kuba poslala ljude da se  infiltriraju u ove terorističke grupe kako bi došla neophodnih  informacija i kako bi sprečila organizovanje terorističkih napada na svojoj teritoriji.

12. septembra 1998. godine pet Kubanaca je uhapšeno od strane FBI.  Osuđeni su na 15 godina do dvostruke doživotne robije a njihova  jedina krivica je to što su branili kubanski narod od terorista. Suđenje nije bilo pošteno. Održano je u Majamiju gde suđenje nije moglo biti pošteno i nepristrasno za „petorku iz Majamija“. Visoko rangirani činovnici američke vojske nisu mogli da potvrde da je petorka predstavljala pretnju za sigurnost Sjedinjenih Država.

Vlada Sjedinjenih Država nije mogla da obezbedi dokaze za glavne optužnice: organizovanje zavere zbog špijunaže i organizovanje zavere radi ubistava. Zato je i bilo pokušaja da se optužnica poništi zbog nepostojanja dokaza ali bez uspeha. Uprkos svemu petorka je osuđena po svim članovima optužnice. Njihove teške kazne i uslovi izdržavanja nisu humani. Dvojici je čak i uskraćeno pravo posete koje su zatražili žene i deca.

27. maja 2005. godine radna grupa Ujedinjenih nacija za sudske kazne je zaključila da su kazne „petorke iz Majamija“ sudski neispravne i nezakonite stoga je zatraženo od Vlade Sjedinjenih Država da što pre preduzme mere za oslobađanje petorice.

9. avgusta 2005. godine sud države Atlanta je zaključio da je suđenje u Majamiju bilo nezakonito, poništene su presude i zakazano je novo suđenje. Uprkos tome, godinu dana kasnije isti taj sud je na vanrednoj sednici pod očiglednim velikim političkim pritiskom doneo odluku da se prethodno poništenje povuče.

Objave odluka ovih sudija se tačno poklapa sa momentom kada ekstremisti iz Majamija traže ukidanje Kubanske nacije kao suverene, u isto vreme kada je zaplenjeno oružje namenjeno za teroristički napada na Kubu i u isto vreme kada su predstavnici terorističkih grupa javno pričali i iznosili svoje stavove i objavili zabranu knjiga za decu koje govore o Kubi.

U Evropi su desetine hiljada ljudi potpisali peticiju za oslobođenje Herarda, Ramona, Renea, Fernanda i Antonia. Mi tražimo od vas, Američkog naroda i vaših izabranih predstavnika da podržite naš zahtev upućen Vladi Sjedinjenih Država za oslobađanje ovih pet Kubanaca čiji je jedini zločin to što su se borili protiv terorizma.

Verujemo da ćete podržati ovaj zahtev.

Pozivamo Vas da najhitnije izrazite solidarnost sa Petoricom potpisivanjem ovog apela. Potpise može slati na našu email adresu freethefive_serbia@yahoo.com ili našu mejl adresu srcuba_ilrche@yahoo.com