HOSE MARTI – APOSTOL KUBANKE KULTURE

Hose Marti rodio se u Havani 28. januara u porodici španskih emigranata.

Imao je petnaest godina kada je započeo Prvi rat za nezavisnost Kube, 10. oktobra 1868. godine.

Tri meseca kasnije objavljuje svoje prve političke natpise u «Hromom đavolu» i rukovodi izdavanjem novina «Patria libre» (Slobodna otadžbina). Zbog svojih revolucionarnih ideja kubanske kolonijalne vlasti ga hapse i osuđuju na šest godina zatvora.

Vrhovni zapovednik Kube 1870. godine zamenjuje mu kaznu i Hose Marti biva deportovan u Španiju gde kroz nekoliko meseci piše politički tekst «Politička robija na Kubi».

U to vreme isprobava svoje intelektualne sposobnosti i za godinu dana i pet meseci završava studije građanskog i kanonskog prava, filozofiju i književnost, a ujedno završava i gimnaziju.

Krajem 1874. godine napušta Španiju, posećuje Francusku i Njujork i sa porodicom odlazi u Meksiko.

Između 1875. i 1879. godine intenzivno se bavi novinarstvom, što mu omogućava da tekne sliku kontinentalne problematike.

Posle više od sedam godina provedenih u egzilu, vraća se na Kubu sa željom da nastavi borbu.

Njegova delatnost mu omogućava da shvati greške i protivrečnosti koje su dovele do propasti Desetogodišnjeg rata.

Ponovo je deportovan u Španiju, ali posle dva meseca beži u Njujork.

Neumoran je u svom nastojanju da organizuje rat za nezavisnost Kube i da podstakne i pomogne onaj u Portoriku.

Istovremeno je razvio intenzivan diplomatski rad. Godine 1890. imenovan je za konzula Argentine, Urugvaja i Paragvaja u Njujorku. Vlada Urugvaja ga takođe postavlja kao svog predstavnika u Američkoj međunarodnoj monetarnoj komisiji.

Godine 1891. odriče se zvanja konzula ove tri zemlje i predsedništva Hispano-američkog književnog društva da bi se posvetio borbi za oslobođenje Kube.

U januaru 1892. godine osniva Kubansku revolucionarnu partiju koja je, okupljajući sve kubanske patriote koji su živeli na Kubi i u emigraciji, imala zadatak da organizuje i upravlja borbom za nezavisnost Kube.

Kada su stvoreni svi uslovi pokreće rat 24. februara 1895. godine.

11. aprila iskrcava se u društvo Generalisimusa, Dominikanca Maksima Gomosa, na obale najistočnije kubanske pokrajine.

9. maja iznenađuje ih jedna španska kolona na mestu poznatom kao Boka de Dos Rios. Marti, ne poštujući naređenje generala Gomose da ostane u pozadini, odlučuju da među prvima krene u prethodnicu i u sukobu sa Špancima pada smrtno pogođen.

Posle više pokušava kubanske trupe ne uspevaju da preotmu njegovo telo.

Španci ga odnose u Santjago de Kuba i tamo ga sahranjuju.

U času svoje smrti, Marti je raspolagao plodnim i značajnim književnim delom, već je bio najčitaniji i najcenjeniji pisac na španskom jeziku na kontinentu, kao i jedan od najznačajnijih preteča modernizma u Latinskoj Americi, zajedno sa Rubenom Dariom, koji će, osvrnuvši se na Martija  1888. godine reći: «Piše na način kako mi rasuđujemo, sjajnije nego iko iz Španije ili Amerike».

Stručnjaci i istraživači još uvek nisu iscrpili njegova dela sabrana u 28 tomova, a još manje njegove političke ideje koje i dalje važe.