 |
|
EKONOMSKI RAT KOJI SAD VODE PROTIV KUBE OCENJUJE SE KAO AKT GENOCIDA Govor Felipea Peresa Rokea, Ministra spoljnih poslova Republike Kube pod temom 18 dnevnog reda Generalne skupštine pod naslovom: «Potreba ukidanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koje su SAD nametnule Kubi». Njujork, 8. novembar 2006 g.
Gospođo Predsednice, Gospodo delegati, Po 15. put za redom Kuba podnosi Generalnoj skupštini nacrt rezolucije pod naslovom «Potreba ukidanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su SAD nametnule Kubi». Činimo to u odbranu prava kubanskog naroda, ali i u odbranu prava američkog naroda i prava narada koje vi predstavljate u ovoj Skupštini. Ekonomski rat koji Sjedinjene Države vode protiv Kube, najduži i najsuroviji poznat, ocenjuje se kao genocidan čin i predstavlja flagrantno kršenje Međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih Nacija. Za ovih 48 godina, američka blokada je Kubi nanela ekonomske štete veće od 86 milijardi dolara. Sedam od svakih 10 Kubanaca od rođenja je živelo podnoseći i izdržavajući posledice blokade koja nastoji da nas umori glađu i bolestima. Blokada sprečava Kubu da trguje sa SAD i da prima turiste iz te zemlje. Zabranjuje Kubi da koristi dolar u svojim transakcijama i da dobija kredite ili obavlja poslove sa američkim bankama ili njihovim filijalama u drugim zemljama. Blokada ne dozvoljava Svetskoj banci ili Interameričkoj banci za razvoj da daju Kubi čak ni neki skroman kredit. Ali najteže od svega toga je što blokada SAD nameće svoje kriminalne odredbe odnosima Kube sa ostalim zemljama koji čine ovu generalnu skupštinu. Videli smo, gospodo delegati, kako je predstavnik vlade SAD opet ponovio one iste neistinite argumente i iste laži koje je i prethodnih godina izrekao u ovoj Skupštini. Laže kada kaže da je embargo bilateralna tema. Laže kada kaže da Kuba može da trguje i kupuje u drugim zemljama ono što joj se odbija da kupuje u SAD. Laže kada kaže da SAD ne prate brodove drugih zemalja koji pokušavaju da stignu na Kubu. Kaže, osim toga, pred ovom Skupštinom da Kuba koristi blokadu kao izgovor. Ponavljam uvaženom delegatu ono što sam već rekao prošle godine: ako vlada SAD smatra da Kuba koristi ovu temu kao izgovor, zbog čega nam ne oduzme izgovor ukidanjem blokade? Zbog čega ne ukine blokadu Kube, ako je po njenom mišljenju Kuba koristi kao izgovor da opravda svoju tobožnju propast? Blokada zabranjuje trgovinu sa Kubom preduzećima koja se nalaze u vašim zemljama, gospodi delegati, ne samo američkim preduzećima, nego i preduzećima zemalja koje vi predstavljate u ovoj Skupštini, a koja su filijale američkih kompanija. Isto tako, brodovi sa zastavom vaših zemalja, gospodo delegati, ne mogu da uđu u američke luke, ako su prethodno prevozili robu sa i do Kube. To je Toričelijev zakon, koji je potpisao predsednik Buš otac, 1992 g. Američka blokada takođe zabranjuje preduzećima iz ostatka sveta, onima iz vaših zemalja, gospodo delegati, da izvoze u SAD proizvode koji sadrže kubanske sirovine i sprečava ta preduzeća da izvoze na Kubu proizvode ili opremu koja bi sadržala više od 10% američkih komponenti. To je istina. Blokada, gospodo delegati, proganja preduzetnike drugih zemalja, ne samo američke, već i one iz drugih zemalja, vaše sunarodnike, koji pokušaju da ostvare investicije na Kubi. Preti im se zabranom ulaska u SAD, njima i njihovim porodicama, pa čak i suđenjem pred američkim sudovima. To je Helms-Bartonov zakon iz 1996 g. Neću insistirati na primerima koji dokazuju sve što sam rekao. Gospodin Generalni sekretar je podelio opširan izveštaj, uz doprinos 96 zemalja i 20 međunarodnih organa i organizacija, u kome se neoborivo pokazuju patnje i nestašice koje blokada nameće životu i razvoju kubanskog naroda. Ali nam se čini važnim, gospodo delegati, da obavestimo Generalnu skupštinu o planu za ponovno osvajanje Kube koji je odobrio predsednik Buš maja 2004 g. i aktualizovao jula 2006g. U njemu se jasno priznaje ono što bi američka vlada učinila u našoj zemlji, ako u nekom trenutku uspe da je stavi pod svoju kontrolu. Prema predsedniku SAD, najvažnije bi bilo vratiti sve posede na Kubi starim vlasnicima. To bi, na primer, uključivalo oduzimanje zemlje stotinama hiljada seljaka koji su danas na Kubi njeni individualni ili zadružni vlasnici, da bi se na njoj ponovo uspostavile latifundije. Značilo bi isto tako i izbacivanje iz stanova miliona kubanskih vlasnika, da bi se nekretnine ili zemljište vratilo starim potražiocima. Predsednik Buš je to opisao kao ubrzan proces pod potpunom kontrolom vlade SAD, radi čega bi se stvorila takozvana Komisija za ponovno uspostavljanje prava vlasništva. Isto tako bi se stvorila i druga struktura, Stalni komitet vlade SAD za ekonomsku obnovu Kube, koji bi upravljao procesom nametanja Kubi veoma oštrog programa neoliberalnog prilagođavanja, koji bi uključivao divljačku privatizaciju usluga školstva i zdravstva i ukidanje socijalnog osiguranja i pomoći. Ukinule bi se penzije i penzioni fondovi, a penzionerima bi se ponudio rad u građevinarstvu, u takozvanom Korpusu kubanskih penzionera. Predsednik Buš priznaje «da neće biti lako» primeniti ovaj plan na Kubi. Zbog toga zadužuje Stejt Department da stvori «kao neposredni prioritet» jedan represivni aparat, koji će, pretpostavljamo, biti obučen za brutalne tehnike gušenja koje Potpredsednik Čejni ne smatra torturom, da bi savladao beskrajni otpor kubanskog naroda. Priznaje se čak da će biti «dug spisak» Kubanaca koji će biti proganjani, mučeni i masakrirani. Razmišlja se čak i o jednoj centralnoj službi za usvajanje dece, da bi porodicama u SAD i drugim zemljama predali decu čiji će roditelji poginuti u borbi, ili kao žrtve represije. Čitavim tim ciničnim i brutalnim programom ponovne kolonizacije jedne zemlje, posle njenog uništenja i okupacije, rukovodila bi jedna ličnost koja je već imenovana, a čija je smešna funkcija, koja podseća na Pola Bremera, «koordinator za tranziciju na Kubi». Izvesni Kaleb Mek Keri je taj gospodin čija je jedina zapažena prethodna uloga tesno prijateljstvo sa terorističkim grupama kubanskog porekla koje danas još uvek planiraju i izvršavaju, potpuno nekažnjeno, iz Majamija, nove planove ubistava i sabotaža na Kubi. To su iste grupe koje traže od predsednika Buša da oslobodi teroristu Luisa Posadu Karilesa, autora eksplozije kubanskog civilnog aviona, dok podvrgava surovom i dugotrajnom zatvoru u SAD od 1998 g. Petoricu hrabrih kubanskih boraca protiv terorizma. Dve godine posle proglašenja, gospodo delegati, veliki deo plana je već izvršen. Tako su nametnute nove i veće restrikcije za porodične posete Kubi Kubanaca koji žive u SAD. Besno su proganjani Amerikanci koji su putovali na Kubu. Za poslednje dve godine kažnjeno je više od 800 ljudi optuženih da su putovali u našu zemlju. Nametnute su dodatne restrikcije za slanje doznaka na Kubu. Praktično je ukinuta akademska, kulturna, naučna i sportska razmena. Od 2004 g. sankcionisano je 85 preduzeća zbog tobožnjeg kršenja blokade Kube. Intenzivirano je okrutno praćenje finansijskih transakcija i trgovine naše zemlje. Vidljivi su rezultati mahnitog hvatanja svega onoga što izgleda kao plaćanje sa i prema Kubi, koje na globalnom nivou vrši takozvana Grupa za identifikaciju kubanske aktive. Zajedno sa pooštravanjem blokade, predsednik Buš je u maju 2004 g. odobrio još 59 miliona dolara za plaćanje malobrojnih i slabašnih plaćenika na Kubi, u cilju stvaranja nepostojeće unutrašnje opozicije i za plaćanje propagandnih kampanja i ilegalnih radio i TV prenosa protiv Kube. Ali sve je bilo uzalud. Predsednik Buš je video kako mu ističe vreme i nije mogao da ispuni obećanje grupi kubanskih ekstremista sa Floride. Njegovi domaći i spoljašnji problemi su rasli i rastu, a socijalistička Kuba je bila i još uvek je tamo, uspravna i nepopustljiva. Onda je, 10. jula 2006 g., Predsednik Buš dodao nove mere svom planu. Jedna značajna osobenost ovog novog proizvoda od 93 stranice je da sadrži tajni aneks, sa akcijama protiv Kube koje se ne objavljuju, uz objašnjenje da je to radi «postizanja njihove uspešne realizacije» i «iz razloga nacionalne bezbednosti». Da li su to novi planovi za ubistvo kubanskih rukovodilaca, još terorističkih akcija, vojna agresija? Sa ove govornice pozivamo danas pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih Nacija, predsednika Džordža V. Buša, da javno obelodani sadržaj tog dokumenta, koje do danas nije imao hrabrosti da otkrije. U plan se, naravno, uključuje dodeljivanje još novca. Sada se radi o 80 miliona dolara na dve godine, i barem 20 miliona godišnje do propasti kubanske Revolucije. To znači zauvek. Isto tako se povećavaju radio i TV prenosi protiv Kube uz otvoreno kršenje normi Međunarodne unije za telekomunikacije. S druge strane obnavljaju se napori za stvaranje tobožnje «koalicije» zemalja radi podrške takozvanoj «promeni režima» na Kubi. U Bušovom planu se posebno ističe ekstrateritorijalna primena ekonomskog rata protiv Kube. Tako se uspostavljaju novi mehanizmi za usavršavanje mašinerije koja primenjuje propise blokade i usvajaju se nove sankcije. Među njima se, kao novina, ističe krivično suđenje prekršiocima. U smislu Poglavlja III Helms-Bartonovog zakona najavljuje se dozvola za podnošenje zahteva u američkim sudovima protiv stranih investitora na Kubi, posebno protiv onih koji potiču iz zemalja koje podržavaju kontinuitet kubanske Revolucije. Utvrđuje se i još rigoroznija primena Poglavlja IV, koje odbija ulazak u SAD investitorima na Kubi i njihovim porodicama, ali usmeravajući sada praćenje posebno na one koji budu ulagali u eksploataciju i vađenje nafte, turizam, rum i cigare. Kao oruđe za praćenje prodaje kubanskog nikla drugim tržištima – više ne američkom tržištu -, već da bi se pratila kubanska prodaja preduzećima koja se nalaze u zemljama koje vi predstavljate ovde u ovoj Skupštini -, stvorena je takozvana «Snaga za koordinaciju zadataka za kubanski nikl». Takođe se usavršava i blokada razmene između američkih i kubanskih crkava i zabranjuje slanje humanitarnih donacija kubanskim religioznim organizacijama. Ali postoji nova mera blokade koju je odobrio predsednik Buš koja zaslužuje poseban komentar. U dokumentu se utvrđuje da će SAD odbiti svaki izvoz vezan za medicinsku opremu koja će biti korišćena u programu pružanja pomoći stranim pacijentima. To jest, vlada SAD koja je uvek činila neobjašnjive stvari da bi upropastila programe međunarodne medicinske saradnje koje sprovodi Kuba, sada priznaje da njeno praćenje može stiči do pokušaja da se Kubi blokira nabavka potrebne opreme u svetu. Insistiram na onome što sam rekao da je blokada sada stigla do tačke da zabranjuje razmenu između crkava iz SAD i kubanskih crkava; da se zabrani crkvama u SAD da šalju prijateljskim crkvama na Kubi humanitarne donacije, invalidska kolica, lekove, ili proizvode za humanitarnu upotrebu. Blokada predsednika Buša protiv Kube ide dotle da čak objavi rat i američkim i kubanskim crkvama; nastoji da blokira čak i Božiji mandat, a na drugom mestu nastoji da Kuba ne može da kupi medicinsku opremu za programe međunarodne medicinske saradnje. Neophodni su neki prethodni podatci o ovoj temi: - Od 1962 g., kada su kubanski lekari po prvi put pružili pomoć u inostranstvu, u Alžiru, skori 132.000 kubanskih lekara, medicinskih sestara i tehničara je pružilo pomoć u 102 zemlje. - Trenutno, 31.000 kubanskih zdravstvenih radnika pruža usluge u 69 zemalja. Od toga 20.000 su lekari. Ponavljam u 69 zemalja, danas radi 31.000 kubanskih zdravstvenih radnika, u mnogima od zemalja koje neki od vas ovde predstavljaju. - Gospodo delegati: jedan medicinski kontingent specijalizovan za katastrofe i hitne situacije bio je stvoren 19. septembra 2005 g., baš usred nevolje koja se nadvila nad 2 miliona sirotih Crnaca sa Juga SAD, kao kombinovana posledica uragana Katrina i neodgovornosti i bezosećajnosti njihove vlade. Ima 10.000 odgovarajuće obučenih i opremljenih pripadnika i nosi ime jednog mladog Amerikanca, Henrija Riva, koji je slavno poginuo 1873 g. na poljima Kube, sa činom generala naše Oslobodilačke vojske. U tom trenutku, više od 1.500 kubanskih lekara je bilo spremno da pođe u najviše pogođene oblasti i spase ko zna koliko života koji su izgubljeni usled odbijanja Predsednika Buša da ih primi. - Ukupno 2.564 pripadnika ovog kontingenta je 8 meseci radilo u Pakistanu, posle zemljotresa. Postavili su 32 bolnice koje su posle bila predate kao donacija tom bratskom narodu. Zbrinuli su milion i 800.000 pacijenata i spasli 2.086 života. Posle je drugih 135 kubanskih medicinara pružalo pomoć u Indoneziji i postavilo 2 bolnice, isto kao donaciju; zbrinuli su 91.000 pacijenata i izvršili 1.900 hirurških intervencija. - Kubanski lekari su i ranije radili za vreme prirodnih katastrofa koje su se dogodile u Peruu 1970 g., u Venecueli 1999 g., u Šri Lanki i Indoneziji 2004 g. i u Gvatemali 2005 g., da navedem samo neke primere. Ako bi predsednik Buš uspeo u svom ciničnom planu, Kuba bi bila sprečena da drugim narodima, od kojih mnoge vi ovde predstavljate, gospodo delegati, ponudi svoj skromni i velikodušni napor na jednom polju na kome niko ne negira naš razvoj i iskustvo. - Od 2004 g., Kuba je razvila operaciju «Čudo» u sklopu koje je besplatno operisano i povratilo vid skoro 400.000 pacijenata iz 28 zemalja, ne računajući nekih 100.000 Kubanaca. Iako naša zemlja ne može sama da podnese sve pripadajuće troškove, danas su kubanski lekari, tehničari, tehnologija i oprema stvorili uslove za operisanje milion Latinoamerikanaca i Karibljana godišnje. Ako bi američka ofanziva uspela da zaustavi ovaj napor, isti toliki broj osoba koje su žrtve više od 20 očnih bolesti, izgubilo bi vid. Vlada SAD to zna, pa i pored toga ne odbacuje svoj jezivi plan da uguši Kubu. Tu se radi samo o onima koji su zbrinuti po pitanju vida, a ne o stotinama miliona ljudi koji imaju koristi od integralnih zdravstvenih programa kubanskih lekara internacionalista. Kuba ne samo da pruža medicinske usluge; sada trenutno obrazuje više od 46.000 mladih studenata medicine iz 82 države Trećeg sveta na Kubi ili u njihovim zemljama. Gospođo Predsednice, Gospodo delegati, Kuba se neće predati, niti obeshrabriti da ne pokreće ove humanističke planove, simbole toga da je svet mira, pravde i saradnje moguć. Obaveza Kube prema pravima svakog obezvlašćenog sa planete je jača od mržnje krvnika. Gospodo delegati, Milioni Kubanaca zavise sada od odluke koju ćete vi doneti. Molimo vas da danas podržite poštovanje prava Kube koje je takođe i poštovanje prava naroda koje vi predstavljate. Molimo vas da glasate za nacrt rezolucije «Potreba ukidanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su SAD nametnule Kubi». To činimo uzdignuta čela, kao optimisti i sigurni, u nadi da ćemo ponoviti stihove pesnika naše generacije, jer na Kubi, gospodo delegati, «Niko neće umreti, čitav život je naš talisman, naš ogrtač. Niko neće umreti, barem ne sada kada je pesma Otadžbine naša pesma.» A ako nam nametnu rat, neće biti dovoljno vojnika SAD da pokriju gubitke koje bi pretrpeli suočeni sa jednom zemljom koja je izdržala i pripremala se za odbranu više od 45 godina. Gospodo delegati, Do ovde ide govor koji sam doneo pripremljen da bih prikazao naš nacrt rezolucije. Međutim, jedan nečuveni događaj u ovoj Skupštini obavezuje me da kažem nekoliko dodatnih reči. Prvi put od kako je1992 g. Skupština počela da razmatra temu blokade Kube, vlada SAD će, putem jednog amandmana, pokušati da sabotira ovo glasanje. Posle više nedelja vršenja brutalnog pritiska, SAD su konstatovale da ne mogu da preokrenu ogromnu podršku koju ovaj nacrt rezolucije izaziva. Onda su pokušale da se veliki broj delegacija uzdrži i propale su. Posle su pretile i ucenjivale da se povuku i opet propale. Najzad su odlučile da bojkotuju ovo glasanje, skrenu pažnju sa glavne teme, koja je njihova blokada Kube, flagrantno kršenje međunarodnog prava, i odredile da delegacija Australije podnese nacrt amandmana izrađen u Vašingtonu. Ovde imam, gospodo delegati, talking points koje su SAD delile od ponedeljka 6. novembra, tražeći podršku za jedan amandman koji Australija nije prihvatila kao svoj do juče, 7. novembra po podne. Čudno je da delegacija SAD na ovom papiru traži podršku za jedan amandman koji Australija još nije bila odlučila ni da podnese. SAD su nastojale da ga podnese neka zemlja Evropske Unije i nisu uspele; tražile su podršku u drugim zemljama i takođe nisu mogle. Najzad, jedan poziv sa veoma visokog nivoa iz Vašingtona australijskom Ministru spoljnih poslova odlučio je da se Australija pojavi kao podnosilac amandman Sjedinjenih Država. Da li je zaista ovaj amandman, gospodo delegati, izraz istinske zabrinutosti Australije? Ne. To je samo dokaz njene podle potčinjenosti vladi SAD. Osim toga., Australija nema moralni autoritet da pominje situaciji ljudskih prava na Kubi. Vlada Australije je saučesnik američkog imperijalizma. Ona je neka vrsta «džepnog imperijalizma», uvek spremnog da u Pacifiku sledi svoje mentore iz Vašingtona. Tako ne samo da je sarađivala i poslala trupe zajedno sa američkom vojskom u rat u Vijetnamu, u kome je 4 miliona Vijetnamaca izgubilo život, već je sa entuzijazmom učestvovala sa više od 2.000 vojnika u invaziji na Irak, jednom preventivnom apsolutno nelegalnom ratu. Još uvek danas 1.300 australijskih vojnika boravi tamo uprkos tome što samo 22% australijskog stanovništva podržava tu avanturu. Australijska vlada, koja aboridžansko stanovništvo zemlje izlaže pravom režimu aparthejda, nema morala da kritikuje Kubu. Australijska vlada koja podržava centar za torture koji SAD drže u Gvantanamu i koja podržava zbirna suđenja, pred vojnim sudovima, zatvorenicima koji su tamo zlostavljani i mučeni, uključujući australijanske zatvorenike, nema morala da kritikuje Kubu. SAD još manje. Svi smo videli strašne slike iz zatvora Abu Graib, strašne slike iz Gvantanama. Znamo da su organizovali i da drže tajne zatvore i tajne letove na kojima su prevozili drogirane zatvorenike sa vezanim rukama. Videli smo slike užasa od uragana Katrina, kada su ljudska bića bila osuđena na smrt zato što su crna i siromašna. Posle svega što već znamo, ova skupština ne može biti prevarena ni izmanipulisana. Zbog toga u ime Kube, molimo vas, gospodo delegati, da prvo glasate za Predlog nedelovanja koji ćemo podneti za suočavanje sa amandmanom koji je podnela Australija, a zatim, u korist nacrta rezolucije L.10 koji je podnela Kuba. Delegat SAD je u svom govoru u ovoj skupštini prizvao sveto ime Hose Martija, Apostola nezavisnosti Kube; blati za Kubance slavno ime, čoveka koji je rekao da je rat za nezavisnost koji je na Kubi organizovao bio da bi na vreme sprečio da se SAD prošire na Antile sa još jednom silom. Našu delegaciju vređa da se ime Hose Martija priziva da bi se opravdala blokada. Ali podsećam Skupštinu, a posebno američku delegaciju, da je Hose Marti takođe rekao da «rovovi od ideja vrede više nego rovovi od kamenja», a rovovi od ideja su ti koji čine nepobedivim plemenit, velikodušan i herojski narod koji ovde predstavljam. Hvala lepo. ________________________________________________________________________________________________
GOVOR DRUGA FELIPEA PERESA ROKEA, MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE KUBE, O TEMI 18 DNEVNOG REDA GENERALNE SKUPŠTINE POD NASLOVOM "POTREBA OKONČANJA EKONOMSKE, TRGOVINSKE I FINANSIJSKE BLOKADE KOJU SU SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE NAMETNULE KUBI"
Gospodine Predsedniče, Danas je dan od posebne važnosti za Ujedinjene Nacije. Glasajući po 14. put o nacrtu rezolucije koju je podnela Kuba, pod naslovom "Potreba okončanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su Sjedinjene Američke Države nametnule Kubi", Generalna skupština neće odlučivati samo o jednom pitanju od interesa za Kubu. Glasaćemo i za principe i norme Međunarodnog prava, protiv ekstrateritorijalne primene zakona i za odbranu ljudskih prava Kubanaca, Amerikanaca i naroda 191 države zastupljene u ovoj Skupštini. Istina je da je vlada SAD ignorisale ponovljene, skoro jednodušne, zahteve međunarodne zajednice i sigurno je da će predsednik Buš još više pooštriti blokadu, koja je već najduža i najsurovija u istoriji. Ali to neće smanjiti političke, moralne, etičke i pravne posledice ovog glasanja. Nikada ranije, kao u poslednjih 18 meseci, blokada nije primenjivana sa toliko okrutnosti i brutalnosti. Nikada ranije nije vlada SAD toliko surovo i nemilosrdno proganjala privredu i prava Kubanaca na jedan dostojanstven i pristojan život. Od kako je 6. maja 2004 g. Predsednik SAD potpisao svoj novi plan za anektiranje Kube, došlo je do histerične eskalacije, bez presedana, u primeni novih agresivnih mera, uključujući i pretnje upotrebom vojne sile protiv Kube i proganjanje građana i preduzeća, ne samo kubanskih, nego i onih iz SAD i ostatka sveta. Tako je u maju 2004 g. Švajcarskoj banci UBS određena globa od 100 miliona dolara, najveća globa ikad određena jednoj bankarskoj ustanovi zbog tobožnjeg kršenja blokade protiv Kube. 30. septembra 2004 g., na vrhuncu delirijuma i komičnosti, pooštreni su takozvani "Propisi za kontrolu kubanske aktive" i određeno je da "građani ili stalni rezidenti u SAD ne mogu legalno da u nekoj trećoj zemlji kupuju proizvode kubanskog porekla, uključujući duvan i alkohol, čak ni za ličnu upotrebu u inostranstvu". Kaznene mere za te prekršaje mogu da dostignu milion dolara globa za korporacije i 250 hiljada dolara i do 10 godina zatvora za lica. Biće to jedini put u istoriji da će pušenje jedne "havane" ili kupovine jedne flaše neuporedivog ruma "Havana Club" biti zabranjeno jednom Amerikancu, čak iako to učini na nekom turističkom putovanju u drugu zemlju. U sferi ludosti, ta drakonska zabrana treba da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda. 9. oktobra 2004 g. Stejt Department je, u jednom napadu bez presedana u istoriji međunarodnih finansijskih odnosa, najavio formiranje jedne "Grupe za praćenje kubanske aktive". Samo postojanje grupe sa tim imenom treba da postidi Predsednika najmoćnije nacije na svetu. Januara 2005 g., Kancelarija za kontrolu strane aktive je tako interpretirala propise za putovanja da se američkim građanima više ne dozvoljava da učestvuju na skupovima na Kubi pod pokroviteljstvom i u organizaciji agencija Ujedinjenih Nacija sa sedištem u SAD, osim ako ne dobiju prethodnu dozvolu američke vlade. 24. februara 2005 g. u otvorenom i besramnom kršenju međunarodnih propisa o markama i patentima, izveden je jedan pravni manevar orkestriran tako da Kubi ukrade prava na marku "Cohiba", najugledniju među kubanskim cigarama. 13. aprila 2005 g. je izvršena presuda po krivici američkog građanina Stefana Brodija, bivšeg predsednika kompanije "PUROLITE", optuženog da je Kubi prodao jonizovanu smolu za prečišćavanje vode u kubanskom vodovodu. 29. aprila 2005 g., Predsednik Buš je naredio Ministarstvu finansija da iz kubanskih fondova nezakonito zamrznutih u bankama SAD preda 198 hiljada dolara radi izvršenja jednog od nečasnih zahteva protiv Kube nasilnih i ekstremnih grupa koje iz Majamija potpuno nekažnjeno organizuju terorističke planove protiv Kube. Aprila 2005 g. odbijen je ulazak u SAD devetorici direktora kanadske kompanije "Sherritt" i njihovim porodicama, primenjujući Helms-Bartonov zakon. Isto tako u aprilu 2005 g. Kancelarija za kontrolu strane aktive je u tom cilju pooštrila proganjanje čak i religioznih organizacija koje imaju dozvolu za putovanja na Kubu. U 2004 g., vlada je novčano kaznila 316 građana i rezidenata u SAD zbog kršenja propisa o blokadi. Do 12. oktobra 2005. g. već je bilo 537 novčanih kazni. U 2004. g. je ukupno 77 američkih i kompanija, bankarskih institucija i nevladinih organizacija drugih zemalja platilo kaznu zbog kršenja blokade Kube; 11 od njih su strana preduzeća ili filijale američkih kompanija u Meksiku, Kanadi, Panami, Italiji, Velikoj Britaniji, Urugvaju i na Bahamima. Drugih 7 kompanija, među kojima i "Iberia", "AlItalia", "Air Jamaica" i "Daewoo", su bile kažnjene jer su njihove filijale u SAD, prema američkoj vladi, prekršile zakone o blokadi. Putovanja američkih građana na Kubu od januara do oktobra 2005 g. su smanjena za 55% u poređenju sa istim periodom 2003 g., pre novih sankcija koje je odobrio Predsednik Buš. U slučaju Kubanaca koji žive u SAD, smanjenje broja onih koji direktno putuju je bilo za 49%. Kulturna, sportska, akademska, studentska i naučna razmena, kao i veze između Kubanaca koji žive sa obe strane Floridskog tesnaca, bile su specijalna meta antikubanskih napada ove administracije. Došlo se čak dotle da se zabrane putovanja na Kubu, između ostalih, tetaka, stričeva i ujaka i braće i sestara od tetaka i ujaka, dokazujući da oni nisu deo porodice. Ekselencije: Zbog blokade Kuba ne može da izveze ni jedan proizvod u SAD. Zbog blizine, Kuba bi mogla svake godine da izvozi u SAD više od 30 hiljada tona nikla ili milion tona šećera po ceni tri puta većoj od one koju Kuba danas dobija. Isto tako bi prodavala "Ateromixol" za 180 miliona dolara godišnje, kada bi dostigla samo 1% prodaje u SAD lekova za smanjenje holesterola. Prema izdavačima časopisa "Harvard International Review", to je najbolji raspoloživi lek protiv holesterola. Osim toga, Kuba bi prošle godine izvezla u SAD skoro 30 miliona dolara ruma "Havana Club" i više od 100 miliona dolara u duvanu. Kuba isto tako ne može da uveze iz SAD drugu robu osim poljoprivrednih proizvoda, a i to uz proširene i obnovljene restrikcije. Kuba ne može da prima turiste iz SAD. Da je u 2004 g. primila samo nekih 15% od 11 miliona američkih turista koji su posetili Karibe, Kuba bi ostvarila prihod veći od milijardu dolara. Različite studije objavljene u SAD utvrđuju da bi Kuba primala između 2 i 4 miliona posetilaca poreklom iz ove zemlje, ako bi se ukinula blokada. Zbog blokade Kuba ne može da koristi dolar u svojim transakcijama sa inostranstvom, nema pristup kreditima, niti može da obavlja poslove sa američkim finansijskim institucijama, njihovim filijalama pa čak ni sa regionalnim ili multiteritorijalnim institucijama. Kuba je jedina zemlja Latinske Amerike i Kariba koja za 47 godina nikada nije dobila neki kredit od Svetske banke, niti od Interameričke banke za razvoj. Kada bi blokada bila samo bilateralno pitanje između Kube i SAD, to bi već bilo teško za našu malu zemlju, ali je to mnogo više od toga. Blokada je ekonomski rat primenjen sa revnošću koja nema poređenja na svetskom nivou. Blokada je, osim toga, ekstrateritorijalna primena zakona SAD protiv zemalja koje vi, Ekselencije, ovde predstavljate i zbog toga teško kršenje Međunarodnog prava. Sada Kuba mora da savlada 2 nove prepreke: nemoćnu imperijalna oholost predsednika Buša, koja ga je odvela dalje nego ikoga pre u ovoj ludosti i rastuću globalizaciju svetske ekonomije. Zbog čega? Zato što SAD kontrolišu skoro polovinu multinacionalnih kompanija planete, uključujući 8 od deset vodećih. SAD su takođe gospodari četvrtine direktnih stranih investicija i uvoze 22% robe na svetskoj skali. SAD su gospodari 11 od 14 najvećih multinacionalnih preduzeća u oblasti informatike i komunikacija i obuhvataju oko 80% svetske elektronske trgovine. Od 10 farmaceutskih kompanija koje ostvaruju skoro polovinu svetske prodaje lekova, 5 su američke. Neki od tih proizvoda su jedinstveni. Zbog toga investitori, kako preduzeća iz trećih zemalja u SAD, tako i američke kompanije u inostranstvu, smanjuju spoljni ekonomski prostor Kube. Svaka fuzija ili kupovina među preduzećima predstavlja za našu malu zemlju izazov, često nepremostiv, da se nađe novi isporučilac ili tržište za naše proizvode.
Podsetimo se Ekselencije, ekstrateritorijalnih odredbi blokade: Jedan deo opreme i potreba za kubanske biotehnološke istračivačke centre, koji proizvode čak i terapeutske vakcine protiv raka, bio je isporučivan od strane Švedskog preduzeća "Pharmacia". Njega je kupilo britansko preduzeće "Amersham", a njega američki "General Electric", koji je dao rok od nedelju dana za prekid svih kontakata sa Kubom. Kada je brazilsku firmu "Oro Rojo" kupilo jedno američko preduzeće, storniralo je prodaju Kubi mesa u konzervi namenjenog bolesnima od SIDE, kao deo jednog projekta sa Svetskim fondom za borbu protiv SIDE, malarije i tuberkuloze. Nije se, Ekselencije, radilo o oružju za masovno uništenje; nije se radilo o drogi, nije se radilo o zabranjenim proizvodima, radilo se o mesu za snabdevanje bolesnih od SIDE, kao deo jednog programa Ujedinjenih Nacija. Proganjaju se i zabranjuju takve prodaje, proganjaju se preduzeća koja pokušavaju da održavaju normalnu trgovinu sa Kubom; krši se pravo naše zemlje i pravo preduzeća i preduzetnika državljana drugih zemalja. Kompanija "Chiron Corporation" posle globe od 168.500 dolara prošle godine zato što je jedna njena evropska filijala izvezla Kubi dve dečije vakcine, nije ponovo prodavala Kubi. Ne nuklearno oružje, ne strateške rakete. Dve dečije vakcine! 7. februara 2005 g. "Fisrt Carribean International Bank" sa Bahama stornirala je svoje poslove na Kubi pod pretnjom vlade SAD. Britanska banka "Barclays" je nedavno ukazala da će to isto uraditi zbog bojazni od američkih sankcija. Kanadska firma "Veco", sa učešćem američkog kapitala, morala je da suspenduje svoje projektovano učešće na Kubi u razvoju kapaciteta za skladištenje goriva. Dansku kompaniju "Sabroe" je kupilo američko preduzeće "York" i odmah je storniran posao koji je bio u toku za prodaju Kubi kompresora za hlađenje potrebnih za kubanski program snabdevanja jogurtom od soje sve dece od 7 do 13 godina. Blokada takođe zabranjuje preduzećima iz trećih zemalja prodaju Kubi dobara ili usluga u kojima se koristi američka tehnologija ili sadrže više od 10% sastojaka tog porekla. Zbog toga, američka vlada od 2004 g. drži zabranu holandskoj kompaniji "Intervet" da prodaje Kubi ptičije vakcine, navodeći da sadrži jedan antigen proizveden u SAD. Meksička kompanija "Vafe S.A." morala je da prekine prodaju Kubi jednog materijala potrebnog za proizvodnju ekspres lonaca za domaćinstvo, jer sadrže jednu sirovinu iz SAD. U septembru 2004 g., avio kompanija iz Švedske "Noviar" je stornirala ugovor o iznajmljivanju jedne letilice "Airbus 330" "Cubani de Aviacion", jer nije mogla da dobije usluge održavanja, jer iako je avion evropske proizvodnje koristi razne američke tehnologije. Oktobra 2004 g. japanska kompanija "Hitachi High Technologies Corporation" nije mogla da proda jedan elektronski mikroskop jednoj uglednoj kubanskoj bolnici, zbog istih već navedenih razloga. Blokada zabranjuje preduzećima iz trećih zemalja - koje vi, gospodo delegati ovde predstavljate - da izvoze u SAD bilo koji proizvod ili opremu ako sadrži neku kubansku sirovinu. Nijedno preduzeće na svetu, ni jedno, ne može da izveze slatkiše u SAD, ako sadrže kubanski šećer. Nijedno preduzeće na svetu, ni jedno, ne može da izveze u SAD automobile ili drugu opremu ako prvo ne dokaže da metali upotrebljeni za njihovu proizvodnju ne sadrže kubanski nikl. Blokada zabranjuje ulazak u luke SAD brodovima koji su prevozili robu do Kube ili sa Kube. Ne američki brodovi, gospodo delegati, brodovi zemalja koje vi predstavljate ne mogu da idu u SAD, ako prvo uđu u neku kubansku luku. To je Toričelijev zakon, koji je potpisao predsednik Buš otac 1992 g. Blokada u skladu sa Helms-Bartonovim zakonom zabranjuje investicije preduzeća trećih zemalja na Kubi, pod pretpostavkom da su povezane sa vlasništvom koje je predmet potraživanja SAD. Zbog toga su, gospodo delegati, i dalje pod sankcijama izvršni direktori kanadske kompanije "Sherritt", a prošle godine se pod tom pretnjom povukla sa Kube jamajkanska kompanija "Superclubs". Blokada, Ekselencije, krši ustavna prava američkog naroda. Sprečava ga da putuju na Kubu, da uživa u našoj kulturi i da slobodno vrše razmenu sa kubanskim narodom. Kada Kuba danas stoji ovde na ovoj tribuni, ne čini to braneći samo prava kubanskog naroda. čini to takođe u odbranu prava i američkog naroda, prema kome gajimo osećanja simpatije, prijateljstva i poštovanja; američkog naroda koga ne krivimo za naše patnje i nepravednu i genocidnu politiku koju njihova vlada održava protiv naše Otadžbine. I stojimo ovde takođe i u odbranu prava čitave međunarodne zajednice, koje je prekršeno ovom jednostranom i nelegalnom politikom. Blokada pogađa i ekonomske interese, a ne samo prava, SAD. Prema jednoj studiji iz juna 2005. g. koju je objavio Centar za poslove i istraživanja Univerziteta sa Juga Alabame, ukidanje blokade bi američkoj privredi moglo da donese 100 hiljada novih radnih mesta i dodatne prihode od 6 milijardi dolara. Gospodo delegati: Posle dugog niza godina kada je to činila, primetili smo da je delegacija SAD, danas ovde prisutna, odbila da učestvuje na debati koja je prethodila ovom glasanju. Mislim da je to zbog toga što nema ideja, što nema ni jedan jedini argument. Zbog toga su odbili čak i da brane svoje stavove na generalnoj debati. Ojađeni su onim što je dvadesetak delegata ovde objasnilo pre kubanske delegacije. Šute, verovatno zato što se, kao što je rekao predsednik Abraham Linkoln "ne može sve vreme varati čitav svet". Treba da kažem da shvatamo tu odluku kao neku vrstu moralne predaje. Potrebno je više od moći, potrebna je etika, potreban je moralni autoritet, a moralni autoritet se ne stiže silom, ne stiče se ratom, ne stiče se oružjem; moralni autoritet se stiče primernim delima i poštovanjem prava ostalih, makar bili mali i siromašni. Znam da su se prijavili za kasnije učešće u objavljivanju glasova. Govoriće posle mene. Zbog toga ne mogu da komentarišem njihovo mišljenje, ali garantujem da će, kada dođe red za repliku, kubanska delegacija odbaciti svaku laž i ponoviti svaku istinu koju bude bili potrebno reći u ovoj Sali. Gospodo delegati: Na kraju želim da insistiram na tome da blokada Kube treba da bude ukinuta. Vlada SAD treba da prestane sa svojim agresijom na Kubu; treba da najzad prizna naše pravo na slobodno opredeljenje. Vlada SAD stvara sebi lažne iluzije - i to potpuno jasno kažem - sa idejom da može da obori kubansku Revoluciju. Maskira svoje planove; naziva tranzicijom ono što bi bila gruba i krvava aneksija Kube. Ali se vara. Ne poznaje hrabrost, duh nezavisnosti i nivo političke svesti koji je Revolucija posejala u kubanskom narodu. Čvrstina i osećanje dostojanstva koje su pokazala petorica mladih Kubanaca, političkih zatvorenika u američkim zatvorima, heroja borbe protiv terorizma, čije porodice, čije supruge, čije majke, čija deca tamo u Havani prate ovu debatu i veruju u osećaj za pravdu prisutnih delegacija, dokaz su nesalomivog duha sa kojim mi Kubanci danas branimo i branićemo uvek naše pravo da gradimo jedno pravednije, solidarnije i humanije društvo. U ima tih pet heroja, gospodo delegati; u ime kubanske dece i omladine koja je morala da živi čitav svoj život pod blokadom; u ime velikodušnog, veselog i odvažnog naroda koji tamo na Kubi veruje u vas, jer zna da je svet video Kubance kako se bore, podučavaju i leče gde god je bio potreban njihov doprinos; jer zna da je svet uvek viđao Kubance ne samo da daju ono što im pretiče, nego da dele ono što imaju; u ime prava Kube, gospodo delegati, koje je danas takođe i pravo svih, koje je danas takođe i vaše pravo i pravo naroda koje vi predstavljate u ovoj Skupštini, s poštovanjem tražim od vas da glasate za nacrt rezolucije "Potreba okončanja ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su Sjedinjene Američke Države nametnule Kubi".
|
|